OSNOVNE PREDNOSTI DISTANCE LEARNING-A ZA STUDENTE
Student svoje prednosti vidi u:
smanjenju troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija
mogućnosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivališta bez potrebe za njegovom promenom
izboru škole van fizičkih granica matične zemlje
mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija
prevazilaženju nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti
samoorganizovanju vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr.
Učenje na daljinu u odnosu na klasični "tradicionalni” pristup učenju pokazuje sledeće prednosti:
omogućuje stalno učenje (lifelong learning) i profesionalno usavršavanje
učenici uče nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude različite institucije ili nastavnici-pojedinci
vlastiti tempo - učenici prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele
mesto učenja može se odabrati – zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za učenje (uči se na poslu, kod kuće...)
dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom području – učenici pronalaze i pohađaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem žive ili rade
učestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestižnijim programima – učenik može “pohađati” barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje drže poznati stručnjaci bez promene mesta boravka
izbor svog načina učenja – aktivno ili pasivno učenje, različiti nivoi interakcije: “klasični” pisani materijal uz vođenje vlastitih beleški, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim učenicima (e-mail, telekonferencije,...), više multimedije - grafike, animacije, zvuka,...
praktičan rad sa različitim tehnologijama – stiču se ne samo informacije o onome što se uči, nego i dodatna znanja i veštine o korišćenju različitih tehnologija, omogućuje se polazniku da postigne i zadrži nivo “pismenosti za 21. vek”
samostalno učenje i interakcija – i nastavnici uče od učenika koji samostalno traže izvore informacija.
