Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih društava. U oblasti Informacionih Tehnologija značaj obrazovanja je u proporcionalnoj srazmeri sa tehnološkim razvojem društva. Jedna od karakteristika savremenog Informacionog društva je da nakon redovnog obrazovanja (osnovna škola, srednja škola, fakultet itd.) gradjanin ima potrebu da nastavi sa obrazovanjem i to u vremenu i na način koji ne remeti njegove dnevne obaveze. Sama po sebi se nameće potreba da se obrazovne aktivnosti sprovode nezavisno od lokacije i vremena. Postavlja se pitanje da li i kako standardni tradicionalni obrazovni proces može odgovoriti pomenutim zahtevima. Iskustva govore da je to svakako moguće primenom savremenih tehnoloških rešenja u procesu učenja.

Sa ekspanzijom tehnologije i inovacija u oblasti učenja na daljinu, raspoloživost takvog načina edukacije povećava se dramatično. Mnoge tradicionalne škole neke od svojih programa koncipiraju u obliku učenja na daljinu a mnoge škole su izrasle fokusirajući se isključivo na učenje na daljinu.

Nove mogućnosti i obaveze u karijeri mladih ljudi u smislu promene mesta rada, promene posla zbog boljih finansijskih uslova, promenljivog radnog vremena, velikog broja sastanaka i poslovnih putovanja, rada na terenu čine da nove generacije studenata, koje su u mogućnosti da svoje školovanje radeći finansiraju sve više pristupaju programima učenja na daljinu.

Razvoj privrede koji nas očekuje u budućem vremenu svakako nam ne dozvoljava situaciju da su nam studenti, mladi ljudi od 18 do 25 godina poslovno neaktivni ili da pak biraju izmedju studija i posla. Te dve vrlo bitne stvari ne mogu biti nikako suprotstavljene. Mladom čoveku treba omogućiti da radi i uči u isto vreme.

Većina škola u svetu danas ima u svojoj ponudi ozbiljno organizovane “distance learning” programe. Pre svega, takve programe karakteriše velika posećenost i učešće “novih” generacija studenata. Podaci koje je za 2003. godinu iznela u javnost gore pomenuta asocijacija govore o više miliona studenata širom Amerike i Evrope koji su trenutno u nekom od oblika „Distance Learning” studija. Naše školstvo je u svojoj svakodnevnoj organizaciji nastave potpuno isključilo mogućnost da student osim što studira i radi. Pri tome mislimo pre svega na nemogućnost posećivanja predavanja i obavljanja drugih obaveza na studijama popodne ili za vreme vikenda i samim tim stavljanje studenta u situaciju da bira izmedju dve stvari koje su suprotstavljene: učenje ili posao. Suprotne primere možemo pronaći jedino kada su u pitanju poslediplomske studije.

Na zasedanju Evropskog veća u Lisabonu 2000. godine donet je Memorandum o doživotnom učenju (Memorandum on lifelong learning, Europian Comision, Paris, 1996.) koji potvrdjuje da je Evropa ušla u "vreme znanja" sa svim onim implikacijama koje ta činjenica ima na kulturni, ekonomski i društveni život. Evropsko veće je takodje zaključilo da je unapredjenje doživotnog učenja nužno za uspešnu tranziciju ka društvu i ekonomiji utemeljenim na znanju. Doživotno učenje mora postati vodeće načelo celokupne organizacije obrazovanja i sticanja znanja i glavni način za razvoj gradjanstva, društvene povezanosti i zapošljavanja.

Naglim razvojem informatičke tehnologije, koja svoju primenu nalazi u gotovo svim područjima ljudske delatnosti, edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nazavisna od vremena i prostora. Link group je shvatio potrebu savremenog gradjanina i izašao mu u susret stvaranjem platforme za e-learning.