OSNOVNE PREDNOSTI DISTANCE LEARNING-A ZA STUDENTE

Student svoje prednosti vidi u:

• smanjenju troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija
• mogućnosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivališta bez potrebe za njegovom promenom
• izboru škole van fizičkih granica matične zemlje
• mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija
• prevazilaženju nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti
• samoorganizovanju vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr.

Učenje na daljinu u odnosu na klasični "tradicionalni” pristup učenju pokazuje sledeće prednosti:

• omogućuje stalno učenje (lifelong learning) i profesionalno usavršavanje
• učenici uče nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude različite institucije ili nastavnici-pojedinci
• vlastiti tempo - učenici prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele
• mesto učenja može se odabrati – zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za učenje (uči se na poslu, kod kuće...)
• dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom području – učenici pronalaze i pohađaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem žive ili rade
• učestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestižnijim programima – učenik može “pohađati” barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje drže poznati stručnjaci bez promene mesta boravka
• izbor svog načina učenja – aktivno ili pasivno učenje, različiti nivoi interakcije: “klasični” pisani materijal uz vođenje vlastitih beleški, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim učenicima (e-mail, telekonferencije,...), više multimedije - grafike, animacije, zvuka,...
• praktičan rad sa različitim tehnologijama – stiču se ne samo informacije o onome što se uči, nego i dodatna znanja i veštine o korišćenju različitih tehnologija, omogućuje se polazniku da postigne i zadrži nivo “pismenosti za 21. vek”
• samostalno učenje i interakcija – i nastavnici uče od učenika koji samostalno traže izvore informacija.