Tri prototipska modela edukacije

1. Prebaciti znanje (Predavanje I)
U ovom modelu poreklo znanja polaznika bazirano je na znanju predavača. Predavači znaju šta bi polaznici trebalo da nauče i obaveza je predavača da prebaci to znanje na polaznika što je pažljivije moguće. Prebačeno znanje je apstrakovano znanje specijalno pripremljeno (takozvana didaktička priprema), tako da su polaznici u stanju da preuzmu znanje ne samo brzo već da ga zapamte na duže staze. Postoje neke veze i relacije ovog modela sa bihejviorizmom, sada prevazidjenom teorijom učenja.

2. Tražiti, sakupiti, združiti znanje (Predavanje II)
Ovaj model učenja podrzumeva da je učenje aktivni proces, koji treba da bude isplaniran, pregledan i da se o njemu dobro razmisli od strane onog koji uči. Onaj koji uči je aktivno lice i njegova/njena aktivnost, koja  je podržava ili je čak neophodni uslov za proces učenja.

U Predavanju I predavač nije zainteresovan da kontroliše ili čak posmatra konkretne aktivnosti procesa učenja. Ono što se broji su samo rezultati gde u Predavanju II celokupan proces učenja sa svim medjukoracima, problemima i provizionalnim rezultatima su pod nadzorom predavaca.  U Predavanju I učenici obavezno dobiju povratnu informaciju da li nesto tačno ili ne, dok u Predavanju II predavači nastoje da pomognu da se prevazidju pogrešne pretpostavke pogrešne stavove učenika i da pomognu procesu razmišljanja kako bi pomogli polaznicima da izgrade konzistentan mentalni model u oblasti predmeta. Predavanje II ima sličnosti sa kognitivizmom.

3. Razviti, osmisliti, izgraditi znanje (Predavanje III)
U modelu Predavanje II svi problemi i zadaci su predstavljeni od strane predavača. Ali ako želimo da naučimo polaznike da stanu na ramena predavača, da izmisle nove stvari i da proizvedu i generišu novo znanje, moramo obezbediti i specijalno okruženje. I to mora biti sredina koja inspiriše, sto je dovoljno kompleksno, nesigurno, nestabilno i jedinstveno, tako da tradicionalno znanje ili rešenja ne pomažu više.

U III modelu Predavanja, predavači i učenici trebaju da se zadube u situaciju gde ishod nije prethodno odredjen. Oni oboje moraju da vladaju situacijom gde su razlike izmedju predavača i učenika možda samo malo više iskustva i više meta znanja o tome kako razmišljati u kompleksnim situacijama (npr. kako dizajnirati lokalne ekperimente) sa strane nastavnika. Predavanje III ima snažne veze sa konstruktivizmom.

Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS)

1. “Čist” CMS
Ovaj tip je tradicionalan tip CMS-a, koji se istorijski takodje pojavio na tržištu. Prototipski mi diskrimišemo glavnog urednika, (koji su sveobuhvatno odgovorni), ko-editora (koji su odgovorni za odredjene domene npr. urednik polsovanja) i autora (koji samo pišu članke ali nemaju nikakvo pravo da ih objave na websajtu bez provere urednika). Sa administratorske tačke gledišta mi možemo razlikovati menadžera urednika (koji je odgovoran za kategorije i funkcije skriptovanja CMS-a) i grafičkog urednika (koji dizajnira templejte)

Sa naše edukativne strane gledišta ova utorska prava mogu biti mapirana na edukativnim funkcijama kao što su predavač,  pomoćnik predavač, gost- predavač za sadržaj i glavni učitelj i administrator za organizaciona pitanja. Osoba kome je namenjen sadržaj (čitalac), je u našem slučaju učenik odnosno polaznik. Trebalo bi da bude dovoljno jasno ovde da ovaj tip CMS-a predstavlja, po našem misljenju, model transfera znanja Predavanja I.

Tipični primeri ovog tipa CMS-a su:

•  Mamboserver http://www.mamboserver.com/
•  Otvoreni CMS http://www.opencms.org/
•  Plone http://plone.org/
•  Typo3 http://typo3.org/
•  ZMS http://www.zms-publishing.com/

2. Weblog Content Management Server
“… weblog su strane koje se sastoje od nekoliko proglasa ili različitih delova informacije po strani, uglavnom aranžirane hronološki unazad od najskorijeg ka najstarijem proglasu na dnu strane…” (19,p.7)

Zbog ovog hronološkog reda weblogovi mogu biti iskorišćeni  kao alat za diskusiju za lično razmišljanje vezano za proces. Tu postoje dve funkcije, koje su važne u edukacionom kontekstu:

•  TrackBack  Ovo je mehanizam izveštavanja, koji omogućava autorima da povežu svoje komentare za tekuće diskusije preko interneta.
•  Sindikacija  Ovo je način da autori prošire sadržaje. To je u specijalnom formatu (RSS=Rich Site Summary ili Veoma Jednostavna Sindikacija) na koji autori mogu da se pretplate. Oni čak mogu da integrišu tekst iz izvora na koji su se pretplatili na njihov website.

Weblogovi se najbolje mogu razumeti kao alat za diskusiju, koji ima potencijal da raširi diskusiju po celom svetu. Sa običajem da piše kratke lične komentare (“mikro sadržaje”) weblogovi animiraju diskusiju unutra samih weblogova, gde je i nastao komentar, ali u isto vreme podržava vrstu meta-razumevanje u samom weblogu tako da širi diskusiju po celom svetu. U tom smislu weblogovi su skoro savršen par za Predavanje II ali takodje može biti korišćeno  i za Predavanje I (npr. kao tradicionalni CMS) ili čak i bolji za Predavanje III. (Za višestruku upotrebu weblogovi su već nazvani Švajcarska Armija Alata ali kao što ćemo tek videti tu je drugi- - više odgovarajući – kandidat za višenamenski alat.)

Primeri su:

• Blogger: http://www.blogger.com/start
• Manila: http://manila.userland.com/  and Radio http://radio.userland.com/
• Movable Type: http://www.movabletype.org/
• pMachine: http://www.pmachine.com/
• TypePad: http://www.typepad.com/

3. CMS orijentisan ka saradjivanju  (C-CMS ili Groupware)
Esencijalno za ove sisteme je uobičajen razvoj i administracija podeljenih/šerovanih  resursa. Ovde možemo naći vrstu zastićene interakcije specificirane grupe. Tu gde se ove interakcije dešavaju, ne postoji šire publike. Takodje ne postoji izrazite namere za specificnim ciljem učenja: članovi ove radne grupe uče radeći zajedno, saradjujući. Čak i ako bi tu mogli biti izdiferencirani sistemi autorskih prava, prototip aplikacija tretira sve članove radne grupe isto.

U našem teoretskom okviru ovaj tip CMS-a je napodesniji za Predavanje III.

Tipični primeri u ovoj kategoriji su:

• BSCW: http://bscw.fit.fraunhofer.de/  and http://www.bscw.de/
• Convea: http://www.convea.com/
• EGroupware: http://www.egroupware.org/
• IBM Lotus Notes: http://www-306.ibm.com/software/lotus/
• PhpGropupware: http://www.phpgroupware.org/

4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS)
C3MS-ovi koji su prethodno već pomenuti “nož” švajcarske armije za predavanje. Ovaj tip CMS-a nudi mogućnost za (virtuelne) zajednice kako bi razvio specificni sadržaj domena.

Oni koriste kolaborativne mehanizme i mnoge specijalizovane module (npr. ko je online, rejtinge, istraživanja, preglede, kvote, itd) i veoma su orijentisani ka zajednici. C3MS-ovi mogu raditi kao tradicionalni CMS-ovi, kao i kao kolaborativni weblogovi. Kombinovanjem svih mogućnosti na jednom websajtu, C3CMS može biti korišćen za podizanje domena specifičnog uskladištenja. (Više detalja o ovom tipu CMS-a  sa pedagoške tačke gledišta videti u odličnom radu [4]).

Savršen par za C3CMS je - -kao što se može pretpostaviti po njegovom imenu- model Predavanje III. Kako različiti modeli mogu biti aktivirani ili ne, ovaj model se može vrlo lako koristiti za druge modele predavanja.

Tipični primeri za ovaj tip CMS-ova su:

PhpNuke: http://phpnuke.org/
PostNuke: http://www.postnuke.com/.

5.Wiki Sistemi
Wiki sistemi preobraćaju centralnu karakteristiku CMS-ova – diferencirane sisteme autorskih prava. Osnovni princip Wikisa može biti izražen frazom: Svi mogu da menjaju sve! Iza ovog jednostavnog pristupa je sakrivena – u smislu teoretskog okvira- pretpostavka idealne strukture komunikacije okrenute ka pristanku Habermasinanskog porekla. I ono sto je interesantno: Iako idealizacija od strane Habermasa  bivala kritikovana mnogo puta od strane savremenih naučnika, to sve funkcioniše što se tiče Wikisa. Pogledajte na primer Wikipediu – udruženu kompaniju za leksikon na webu. Obično preduzeće je počelo u Januaru 2001 i do danas je sakupilo 531311 engleskih članaka. U medjuvremenu ideja se raširila na 93 (!) jezika sa najmanje preko stotinu članaka, i gde 22 od njih ima već više od 10000 članaka i u 8 sestrinskih projekata (Meta-Wiki, Wiktionary, Wikibooks, Wikiquote I Wikisource). I jedna napomena: sav ovaj posao je uradjen volonterski, bez naknade!

CMS-Wiki je grupa aplikacija (WikiWebs), koja koristi specijalne markup jezike (WikiWords) za svoj izdavački sistem. Interfejs je ekstremno jednostavan i to je možda jedan od glavnih razloga za njihovu brzu i široku distribuciju.

Kao i Groupware, Wikis je kolaborativno orijentisani softver, ali on gura pojam kolaboracije do krajnjih granica. Wikis razara granice specificirane grupe (svi na svetu su slobodni da saradjuju) i u jasno definisanom pravednom sistemu (svi mogu da pišu, čitaju, dodaju, revidiraju, i uredjuju pa čak i da brišu svaki članak). Niko nije vlasnik članka koji je on/ona počeo.

Pod našim teoretskim okvirom Wkikis je pozicioniran u domenu Predavanja III, koje je zapamtite predavanje sa nemarom u svakom smislu. Sve različite Wikis instalacije su ili bazirane na različitim programskim jezicima ili imaju različite funkcije, menjajući originalni Wiki.

Primeri za  Wikis su:

• Wiki: http://c2.com/cgi-bin/wiki  (originalni Wiki)
• Twiki: http://twiki.org/ (za poslovnu upotrebu)
• Swiki: http://minnow.cc.gatech.edu/swiki (baziran na Squeak programskom sistemu)
• Zwiki: http://www.zwiki.org/FrontPage (baziran na Zope-u)
• JSPWiki: http://www.jspwiki.org/Wiki.jsp (baziran na Java Server Pages)

Peter Baumgartner, univerzitetski profesor, Fern universitet u Hagu, Institut  za edukativne nauke