Na samom početku…
Adam je dobio prvu lekciju, od Boga : prekrši zakon i platićeš cenu toga. 

Ili, na samom početku...
Pre postanka pisanih reči  (tzv. era pra-pismenost), sve što su ljudi naučili prenošeno je usmenim putem.

3000 pre Hrista/B.C. egipatske "škole hramovi."
Sveštenici su podučavali religiju, pisanje, tadašnje nauke.

2000 pre Hrista /B.C. Prve zvanične škole u Kini.

1500 pre Hrista/B.C.
Sveštenici u Indiji podučeveju religiju, pisanje, filozofiju, nauke.

850 pre Hrista/B.C.
Nastaje epsko delo Homerova Ilijada & Odiseja, koje ima ogroman značaj u okviru edukacije iz oblasti grčke istorije i mitologije. U Grčkoj pristup učiteljima imali su većinom samo slobodni ljudi (nikako robovi).

550 pre Hrista/B.C.
Konfučije, presvetli kineski učitelj i filozof. Veliki deo kineskog društva danas je zasnovan na njegovim učenjima baziranim na strukturi moralnosti. U njegovom učenju naglašen je značaj dobrote, ljubaznosti, darežljivosti, poštovanja prema starijim osobama, itd.

400 pre Hrista/B.C.
Sofisti, lutajući učitelji u Grčkoj, podučavali su ljude kako da se raspravljaju koristeći logiku. Veliki filozof Sokrat drži predavanja na javnim trgovima svima onima koji žele da slušaju ili učestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnošenje pobede korišćenjem argumenata (suviše jednostavno po njemu), i ohrabruje ljude da misle svojom glavom.

387, 355 pre Hrista/B.C.
Platon & Aristotel osnivaju škole u Atini. Platonova škola nosi naziv “Akademija”. Obe škole su fokusirane na istinu. Platon piše Republiku, opisujući sopstvenu viziju savršenog društva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovištu.

100 pre Hrista/B.C.
Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica rimljana, poznatih kao Ciceron i Quintilian, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom društvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proširiti na umetnosti i nauke. Quintilian kaže da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti ušenika da uči.

0 B.C./A.D. Isus podučava u Jerusalimu.

105 posle Hrista/A.D.
U Kini su izumeli papir.

500-1500 posle Hrista/A.D.
Ovaj period je u zapadnoj kulturi poznat pod nazivom “Srednji Vek”. To je era veoma sporog napretka ali su se ipak dešavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. sobama za pisanje, monasi su kopirali veoma važne tekstove prepisujući ih rukom. Katolička crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove učenja tokom ovog perioda.
Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.

500 posle Hrista/A.D.
Nalanda, veliki budistički univerzitet u Indiji, predstavlja dom za više od 10,000 studenata. To je najveće rezidencijalno mesto za učenje uz privremeni smeštaj u istoriji toga vremena. Predmeti su obuhvatali I religiozna učenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu.

999 posle Hrista/A.D.
Avicenna, Iranski vodeći mislilac u oblasti medicine, piše Zbornik medicine/The Canon of Medicine/. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afrički i španski mislioci, imao je veliki uticaj na Evropske obrazovne ideje.

1000 posle Hrista/ A.D.
Arapska škola i učenje. Evropljani uče Arapski sistem brojeva, koji se još uvek koristi na današnjem zapadu.
Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.

1100 posle Hrista/A.D.
Skolastika, pokret koji je pomogao da se premoste razlike između čisto religioznih učenja, na jednoj strani, i filozofskiog i naučnog razmišljanja na drugoj.

1150-1250
Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150 god., Paris/Sorbonne. 1209 god, Cambridge. 1249 god., Oxford. Sveti Toma Akvinski, katolički teolog, aktivno radi na konceptu skolastike u Parizu. Univerzitieti počinju da nude mogućnost sticanja diplome iz različitih oblasti i predmeta.

1450
Patentirana je prva mašina za štampanje. Ovo otkriće utiče na razvoj i poboljšanje  pismenosti time što knjige postaju dostupnije i to širim društvenim slojevima.

1499
Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, počinje sa pročavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmišljaju o literaturi a ne da je samo čitaju ili, prema potrebi, pamte određene delove.

1500
Period renesanse koji zahvata i čitav 17-ti vek, označava početak obnovljenog interesovanja za učenje. Italija se ističe kao posebno aktivna tokom dotičnog perioda. Sve više žena počinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno većini populacije, bez obzira na pol. Mnogo važnih matematičkih tekstova je prevedeno na korisne jezike, što je predstavljalo izuzetan podstrek daljem učenju i razvoju celokupne nauke.

1517
Sa početkom perioda reformacije  poboljšava se pismenost. Usled činjenice da su stekli sposobnost čitanja, pojedinci stavljaju u pitanje autoritet samog Pape. Štampanje Biblije na lokalnim jezicima i dijalektima znatno doprinosi povećanju pismenosti. Reformatori osnivaju škole gde ljudi uče osnovne predmete na maternjem jeziku.

1592
Počinje se sa izvođenjem Šekspirovih dela u Engleskoj. Pozorište je mesto gde filozofske ideje mogu biti naučene sa pozornice, pomažući  nepismenoj publici da se razvija i razmišlja.

1609
Cenzura u obrazovanju. Galilej izumevši teleskop, javno izjavljuje da je Sunce centar universuma i biva demantovan od strane katoličke crkve jer predstavlja opasnost za opstanak vere. Zabranjeno mu je da širi učenje zasnovano na sopstvenim pronalascima.

1620-te
Izumeli su prvo računalo/ručno/ što je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom..

1659
Comenius piše prvu slikovnicu za decu. Češki predavač putuje severnom evropom ohrabrujući učitelje da od učionica naprave mnogo interesantnije mesto za decu.

1690-te
Mozak predstavlja prazan, neobradjeni komad škriljca. Engleski pesnik i filozof  John Locke raspravlja o činjenici da smo rodjeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do njihovog razvoja – i da, prema tome, obrazovanje treba započeti još u ranom detinjstvu.

1770-te
Obrazovanje je značajno za sve. Amerikanci Thomas Jefferson i Benjamin Franklin savetuju da je edukacija od velikog značaja za sve građane novokonstituisane nacije.

1799
Prva "moderna" osnovna škola. Johann Pestalozzi,  Švajcarski predavač, počinje da osniva škole širom Švajcarske i Nemačke  koje koriste tzv. “ciljne lekcije”, sva čula i izražajnost kako bi pomogle deci pri učenju.

1833
Prvi porez za edukaciju u Britaniji dovodi do rušenja crkvenog i privatnog monopola u školstvu.

1837
Otvoreno prvo obdanište od strane Friedrich-a Francuskog, kao mesto gde mala deca mogu da uče i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu školu.

1852
Prvo potpuno besplatno obrazovanje u  američkoj državi Massachusetts.

Sredina 1800-tih
Većina vlada u zapadnim zemljama usvaja državni plan obaveznog obrazovanja za celokupnu populaciju.

1862
Kralj, uz pomoć gospođe Anna-e Leonowens, prenosi osnovne ideje zapadnog obrazovanja deci unutar kraljevske palate na Tajlandu.

1880-te
"Evolucija" radikalno menja dotadašnju edukaciju. Darvinova teorija evolucije, koju je u obrazovne tokove uveo Herbert Spencer, nastavlja do današnjih dana da produbljuje jaz između svojih sledbenika i onih koji je osporavaju.

1890-te
U Britaniji i Severnoj Americi pojavljuju se prvi dopisni kursevi, bazirani na idejama poteklim sa univerziteta u Oxford-u i Cambridge-u.

1905
Prvi standardizovani test inteligencije, ustanovljen od strane Alfreda Binet-a.

1918
Sve države koje pripadaju U.S. zahtevaju besplatno obrazovanje.

1920-te
Naglasak je na potenciranju učenja u ranom detinjstvu. Maria Montessori, poreklom Italijanka, razvija metod koji je još uvek u upotrebi i omogućava da veoma mala deca nauče osnovne životne veštine koje obuhvataju praktična, osećajna/čulna i opšta saznanja. Njene ideje su uticale na rad u obdaništima i predškolskim ustanovama.

1921
Prvi zvanični američki program “Studije u inostranstvu” šalje studente univerziteta u Delaware-u u Francusku.

1926
Program pod imenom Semestar na Moru predstavljao je prvo organizovano studijsko putovanje sa 504 američka studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Yokohama, Japan.

1951
Televizija kao učitelj. Jack LaLanne edukuje amerikance o važnosti obaveznog svakodnevnog vežbanja . To je nastavio da radi pune 34 godine.

1954
Rasna integracija u okviru U.S. školstva.

1959
Prva predavanja pod imenom tzv. Semestar u osvit zore, koja omogućavaju odraslima nastavak edukacije iz različitih oblasti, u komforu bilo koje dnevne sobe sa televizorom.

1960-te
Uređaji na bazi multi-medija osvajaju učionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom, kao i kasetofoni su uobičajena stvar.

1964
Universiteti postaju mesta protesta. Univerzitet u Kaliforniji, Berkeley, predstavlja početak studentskih političkih protesta.

1961
Čas kuvanja na TV-u. Julia Child debituje sa instrukcijama za pravljenje omleta..

1969
Televizijski debi čuvene emisije za decu Ulica Sezam. Predstavlja edukativni dečiji program u nastavcima u kome lutke i glumci podučavaju decu osnovama čitanja, morala i muzike.

1970-te
Pojava elektronskih matematičkih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah među predavačima da će studenti i učenici zaboraviti da rade osnovne matematičke operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu..

1970-te
Ponovo raste popularnost učenja u kući. Nekim roditeljima se ne dopada politika U.S. vlade koja zabranjuje religiju u učionicama, pa zato edukuju svoju decu kod kuće. Popularnost ove pojave raste sa godinama iz velikog boja razloga.

Rane 1980-te
Televizija u učionici. Činjenica da su jeftini VCR uređaji postali lako dostupni za rezultat je imala da učenje putem videa bude standardna pojava.

1980-te
Popularizacija društvenih koledža i tzv. tehničkih škola. Ovo je perfektno rešenje za one ljude koji žele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete.

Kasne 1980-te
Kompjuteri dolaze u škole. U školama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali će proći još neko vreme pre nego postanu korisni za većinu studenata   

1989
Studenti su utišani. Kineska vlada koristi vojne snage da prekine studentski protest za demokratiju na  trgu Tiananmen. Stotine civila i studenata je poginulo u tim nemirima..

1991
Charter škole. U.S. država Minnesota, koju su sledile i ostale države članice, donosi zakon koji dozvoljava rad školama koje ne poštuju standardna pravila./curriculum.

Kasne 1990-te
Internet menja sve. Razvoj interneta omogućava komunikaciju kao i trenutan pristup informacija, bilo kojoj osobi širom sveta, putem konekcije. Sadržaj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je moguće  baviti se istraživanjima na bilo koju temu pa čak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za E-learning/elektronsko učenje putem kojih je polaznicima omogućeno da uče on-line.